Ulazi klinac u dnevnu sobu i kaže:
- Mama, meni treba bicikl.
- Ma nema šanse.
- Ali maaama, cele godine sam vredno ucio, evo ide leto, sva deca imaju bicikl, samo ja idem peške.
- Ma ne dolazi u obzir!
- Ali mama, to baš nije fer, ja tako želim bicikl.
- Slušaj, dve stvari da razjasnimo odmah: prvo, od bicikla nema, ništa to da izbiješ sebi iz glave. Drugo, to što ja živim sa tvojim ocem ne mora da znaci da možeš da me zoveš mama.
- A kako da te zovem?
- Zovi me cika-Zoki.